fbpx

Čajna ceremonija sa gospođom Jamadom Kie

Tagai cajna ceremonija sa yamadom kie

Japanska čajna ceremonija 茶の湯 (chanyou) – je koreografski ritual pripreme i služenja japanskog zelenog čaja (matcha)-, koji se služi zajedno sa tradicionalnim japanskim slatkišima koje uravnotežuju gorak ukus čaja. Ceo ritual koji se naziva otemae -お手前,  baziran je na već utvrdjenim odredjenim pokretima, i estetici tih pokreta.

Prvi dokumentovani dokaz o čaju u Japanu potiče iz devetog veka kada ga je Budistički monah doneo nakon svog povratka iz Kine.
Običaj pijenja čaja, prvo iz medicinskih,  a potom i iz razloga samog uživanja u čaju tada je u Kini već bio široko rasprostranjen. U devetom veku kineski autor Lu Yu je napisao “Klasike čaja” – raspravu koja se fokusirala na gajenje i pripremu čaja . Život Lu Yua je bio pod velikim uticajem Budizma, a posebno Zen-chan škole. Njegove ideje imale su jak uticaj  na razvoj  japanske čajne ceremonije.

Pred kraj dvanaestog veka stil pripreme čaja nazvan “tencha” u kom se matcha(zeleni čaj) u prahu stavlja u činiju,  dodaje se topla voda  i to sve meša, doneo je iz Kine  japanski monah Eisai. Ovaj zeleni čaj u prahu su prvo koristili Budistički monasi u ritualima, a do trinaestog veka kada je Kamakura šogunat bio na vlasti, čaj  je već postao statusni simbol među ratnicima.

Japanska čajna ceremonija se razvila kao praksa, i počela  je da razvija svoju sopstvenu estetiku posebno onu koja se naziva wabi-sabi. Wabi predstavlja unutrašnja duhovna iskustva čoveka i karakteriše ga uzdržanost, poniznost, jednostavnost, nesavršenost i asimetrija.Sabi sa druge strane, predstavlja spoljnu, materijalnu stranu života.Prvobitno to je značilo “iznošeno, uvenulo i trulo.

Ritual:
Gosti se, nakon ulaska u čajnu kućicu, rasporede i sednu na tatami u seiza položaj i čekaju da budu posluženi čajem.Soba u kojoj se služi čaj je jednostavno dekorisana, sa osnovnim aranžmanom od cveća ili  kaligrafijom. Domaćin, obučen u kimono,  organizuje pribor za čaj u ritualnom maniru koji oslikava vrednost haromije ili wa.

Ostavljajući brige po strani, učesnici  počinju da uplovljavaju u spiritualni svet čajne ceremonije. Kada domaćin očisti posuđe za čaj, u spokojnosti atmosfere,  počinje da koristi  pokrete propisane ritalom. Mešalicom od bambusa se meša sadržaj činije – zeleni čaj u prahu i topla voda, a svi dele jednu činiju.

Gosti  zatim dižu činiju,  i uzimaju gutljaj. Poslednji gutljaj se najviše čuje ( naime, u Japanu je kulturno  srkati kako bi se pohvalio domaćin za dobro pripremljen čaj ) i kad se ispijanje završi, gost prstima briše mesto na činiji sa kog je ispijao čaj. Gosti potom daju komplimente, postavljaju pitanja i dive se priboru za čaj.

Mi smo sve ovo imali prilike da isprobamo i u praksi gde smo mogli biti u ulozi gosta ili domaćina. Gospođa Yamada  nam je objasnila zašto je, kada je u pitanju čajna ceremonija, svaki detalj bitan, i usmeravala  nas ukoliko bi smatrala da neki potez nije ispravan, upravo zbog toga što je i suština cele čajne ceremonije perfekcija, sklad, lepota, i uživanje u lepom.

Priredila: Dragana Tizić

Related Articles