fbpx

Kasutera i japanološka priča iz Lisabona

Japan i Portugal kao pomorske zemlje slične su po morskim delatnostima, ribljim specijalitetima i misterioznim pričama. Portugal velika pomorska kolonija, Japan večita zagonetka Zapadu. Početkom jula bila sam na kratkom odmoru u Lisabonu, romantičnom gradu kako ga ljudi najčešće dožive, istorijsku luku sa mnogo pomorskih pustolovina. Evo jedne slatke priče u vezi sa Japanom.

Malo istorije o dve pomorske zemlje

Japan tokom perioda Edo (1600 – 1867) bio zatvoren za inostranstvo, pa se taj period zove još i dobom potpune izolacije. To je period mira i konačnog ujedninjenja Japana posle stogodišnjih građanskih ratova, Sengoku đidai (Sengoku jidai), tokom ere Muromaći (1336-1587). Portugal je u to vreme bio jedna od vodećih pomorskih sila, pa su portugalski brodovi često krstarili Azijom.

Detalj iz muzeja moreplovstva u Belemu u Lisabonu
Detalj iz muzeja moreplovstva u Belemu u Lisabonu

Zapravo, kako neki podaci kažu, prvi susret između ove dve zemlje odigrao se 1543. pedesetak godina pre ujedinjenja Japana. Na neko vreme bili su uspostavljeni tzv. Nanban trgovinski odnosi, trgovinski odnosi sa „južnim varvarima“ kako su Japanci zvali sve došljake sa kontinenta. U Japan su tada došli sapun, duvan ali i vatreno oružje koje je igralo veliku ulogu u okretu građanskih stogodišnjih ratova i menjalo tok ka kasnijem ujedinjenju Japana s početka 17. veka.

 Međutim, portugalski došljaci su opasno razljutili tadašnjeg moćnog vojskovođu Tojotomija Hidejošija time što su u roblje odvodili na stotine japanskih državljana i rasuli ih po Aziji, pa čak i Meksiku na putu do Portugalije. Zbog potpunog nepoverenja Hidejoši je 24. jula 1587. zabranio dalju razmenu i čak poslao pismo tadašnjem jezuitskom misionaru Gasparu Kohelju kojim je zahtevao da se vrate državljani Japana kao i da se potpuno prestane sa trgovinom ljudima. Trgovinski odnosi Nanban obstajali su do nekih dvadesetih godina 17. veka dok se Japan nije u potpunosti zatvorio za bilo kakve trgovinske odnose sa Zapadom.

VVeštačko ostrvo luka Deđima
Veštačko ostrvo luka Deđima

Jedina luka kroz koju je i uspeo da se provuče po koji brod iz daleke Evrope bilo je ostrvo Deđima (jap. izlazno ostrvo) kod današnjeg grada Nagasaki na ostrvu Kjušu. Šogunat je dozvoljavao i potpuno kontorlisao retke trgovačke odnose. Međutim, Deđima je veštačko ostrvo koje je 1634. napravljeno pod nalogom šoguna Ijemicu Tokugave, kako bi se lakše kontrolisao dolazak hrišćanskih misionara i širenja hrišćanstva. Jedan od bogatih zemljoposednika (daimjo) Omura Sumitada se čak i pokrstio i dao na korišćenje jednu pokrainu jezuitima. Uprkos zabranama i preprekama trgovina i kultura su našle svoj put.

Mapa Japana - luka Deđima
Mapa Japana – luka Deđima

Portugalske reči u japanskom i misterija arigato

Tokom razmene ostalo je neverovatno mnogo jezičkog uticaja. Zanimljiv je podatak da je prvi zapadnjački rečnik japanskog jezika bio upravo za portugalski, (engl. jishonippo) izdat 1603. godine u Nagasakiju. Sadržao je 32.293 reči i sastavili su ga jezuitski misionari.

Posebno je zanimljiva pretpostavka da japanski pozdrav arigato (arigatou) ili hvala potiče od portugalske reči obrigado kako tvrde Portugalci. Međutim, ovo je samo pretpostavka. Postoji dokaz u jednoj pesmi iz osmog veka, tačnije 759.godine čuvene zbirke Man’jošu (Man’yoshu) da je arigato zapravo nastalo od prideva arigatai daleko pre kontakta između Japana i Portugala.

Mnoge japanske reči portugalskog porekla uglavnom se vezuju za proizvode i običaje.

Slatka istorija – Kasutera – lisabonska kastela, „sunđer-torta“ na japanski način

Takva jedna reč je Kasutera nastala od portugalske Castela – što je portugalski kolač koji je otišao brodovima u Japan, doživeo svoju transformaciju i dobio „japanski pečat“. Posle nekoliko vekova japanske tradicije i pripreme, tako transformisan, vratio se u Lisabon.  

Poslastičara koja pravi Kasuteru u Lisabonu
Poslastičara koja pravi Kasuteru u Lisabonu

Šetajući strmim uličicama gore-dole naišli smo na sardineriju (radnju specijalizovanu za konzerviranu ribu). Dok sam odlučivala u kom sosu želim filete bakalara spazila sam kutije u tirkiznom mat papiru sa prepoznatljivim dizajnom nami (jap. talasići) japanske karakteristične šare iz 17. veka. Pisalo je Kasutera with Matcha (srp. maća, premijum zeleni čaj u prahu link). Pitala sam prodavca o čemu je reč, pa je započeo priču kako je njegova susetka zaljubljenik u Japan i kako drži radnju koja pravi specijalne kolače po japanskoj recepturi Kasutera.

Poslastičara koja pravi Kasuteru u Lisabonu
Poslastičara koja pravi Kasuteru u Lisabonu

Simpatična mala radnja svedenog dizajna u samom podnožju strme ulice sa natpisom Kasutera u suterenu trospratne zgrade koja se ističe po svedenom japanskom dizajnu. Par stepenika niže ušli smo u prodavnicu gde nas je dočekao ljubazni prodavac. Objasnili smo mu kako smo ga pronašli, a on je spazio naše oduševljenje na licima.

Poslastičara koja pravi Kasuteru u Lisabonu
Poslastičara koja pravi Kasuteru u Lisabonu

Ispričao nam je priču kako sa majkom i ženom vode mali porodični biznis. Pokazao nam je i proizvodni pogon i objasnio da se kolač peče na niskoj temperaturi uz povremeno mešanje. Kako je potrebno šest sati da se kolač ohladi kako bi se seklo specijalnim nožem iz Japana. Kolač je svež i ima rok nedelju dana.

Evo kako se pravi kasutera iz Lisabona

Pošto je ovaj bio vruć morali smo sledećeg dana da svratimo po svoje parče ovog savršenstva.

Kulinarski savet

Možete se i sami oprobati u pravljenju kasutere. Japanske domaćice se često odlučuju za ovaj brzinski kolač i često ga služe sa ulupanom slatkom pavlakom i svežim jagodama. U sam patišpanj možete ubaciti kašiku kakao praha ili maća zelenog čaja da dobijete što autentičniji japanski ukus. Sunđer torta se lako pravi, iskusne domaćice a i one manje iskusne mogu brzo i lako da ga naprave.

Home made kasutera sa šlagom i sezonskim voćem
Home made kasutera sa šlagom i sezonskim voćem

Sve namirnice za unikatni ukus su vam dostupne, brašno šećer, med voda i sveža jaja. Evo jednog recepta koji je isproban i uvek dobro uspe. Ako želite da vam napišem ceo recept pišite mi u komentarima.

Japanska moda iz Lisabona i Gulbenkjanov muzej

Pored toga što se svake godine održava festival japanske kulture tokom juna takođe možete naći i dizajnerske komade garderobe i aksesoara iz Japana.

U potrazi za suvenirima naišli smo na radnju koja uvozi i prodaje dizajnerske komade iz Japana. Među majicama sa japanskim printovima i motivima, raznim sitnim aksesoarima našli su se i cegeri sa japanskim šarama. Kada sam bolje zagledala videla sam karticu na kojoj stoji piše: „Baka Acuko 96 godina za Vas pravi cegere“. Nisam više razmišljala o tome šta ću sebi da kupim kao uspomenu iz Lisabona.

Devedesetšestogodišnja baka Acuko Fuđisava iz Osake koja šije divne cegere
Devedesetšestogodišnja baka Acuko Fuđisava iz Osake koja šije divne cegere

Odabrala sam dva cegera sa šarama iz 17. veka, šara nami (jap. talasi) za koju svi znamo sa origami papira, japanskih lepeza i kimona, a druga malo sofisticiranija šara kinoko koja se može naći na prefinjenim ženskim jukatama (letnjim kimonima) koja ponaša šaru koju jeleni imaju na leđima.

Šara Kinoko iz 17. veka
Šara Kinoko iz 17. veka

Uvek otvorena postavka u Gulbenkjanovom muzeju, strastvenog trgovca umetninama, Gulbenkjana iz prošlog veka u čijoj stalnoj postavci je velika kolekcija vaza iz Kine kao i nekolicina japanskih bento kutija za piknik iz 17. veka kao i par tapiserija tkanih zlatnim koncem. Ovaj muzej ima prekrasne bašte i sjajne umetnine tako da je jedna od obaveznih stanica prilikom posete Lisabonu.

Emaki - slika svitak iz Kine
Emaki – slika svitak iz Kine
Detalj sa svilene japanske tapiserije
Detalj sa svilene japanske tapiserije
Detalj sa svilene japanske tapiserije
Detalj sa svilene japanske tapiserije

Ovoj priči je došao kraj. Nadamo se da vam se dopala. Pišite nam ako imate bilo kakvih pitanja. Ako želite da se prijavite za kurs japanske kulture možete naći sve potrebne informacije na linku.

Vaš Tagai

Related Articles

Prvi put u Japanu

Goran Kristć, diplomirani japanolog i naš drugar je tokom svog studiranja imao prilike da poseti Japan. Ovog puta pričao je o svom prvom boravku u Japanu, u Osaki, i kako to sve izgleda iz ugla jednog studenta.