Bojanov put u Japan – iskustva i saveti

Učenje japanskog jezika otvara vrata čarobnom svetu Zemlje izlazećeg sunca. Naš polaznik kursa japanskog jezika u Tagai školi, nakon što je savladao osnove jezika i kulture, ostvario je svoj san – putovanje u Japan. Kroz ovaj intervju, Bojan nam otkriva kako mu je poznavanje jezika i kulture, stečeno na časovima, obogatilo iskustvo tokom dve posete ovoj fascinantnoj zemlji. Od prvih koraka u Tokiju do skrivenih kutaka Kjota, njegove priče će vas inspirisati da započnete sopstvenu japansku avanturu, možda baš nakon kursa japanskog jezika.

Kako je nastalo interesovanje za Japan?

Anime je deo mog svakodnevnog života, koji je ostao uz mene još iz doba detinjstva. Pun je različitih svetova i unikatnih priča. Anime predstavlja animirane japanske crtaće, a priče koje su ispričane do detalja pokazuju plod ljudske mašte. Kada sam dovoljno naučio engleski, prešao sam da gledam anime na japanskom jeziku. Želja za Japanom je samo rasla, ali je bila potisnuta kao nedostižan cilj, tako da nisam mnogo istraživao o njemu.

Kad si odlučio i rešio da ideš u Japan? 

Nikada nisam imao novaca za neka putovanja… Kako sam radio par godina u firmi, 2022. godine me je kolega na poslu upitao da li ću ići na more ili negde za godišnji? U tom trenutku mi je došlo do glave da ja sada radim na poslu sa dobrom platom i uz malo truda oko finansija, mogu da uštedim dovoljno para za putovanje. Kako bih otvorio vrata ka svetu turizma, odlučio sam se za Japan. Par meseci sam pitao svakoga koga sam stigao, za način kako da uštedim pare. Niko, ali niko, nije bio pošteđen. Trebalo je promeniti navike, držati se nekih principa, ali je vredelo!

Kakvi su bili utisci kada si stigao u Japan?

Sve je bilo neverovatno, prva vožnja avionom i to za destinaciju o kojoj sam mogao samo da sanjam. Kada sam sleteo u Japan, stigao je nalet emocija, san se pretvorio u stvarnost. Zasuzile su mi se oči, ni dalje nisam mogao da verujem da sam u Japanu. Da nije bilo nikoga, verovatno bih se rasplakao od sreće.

Koji ti je najlepši utisak sa prvog putovanja u Japanu?

Sa prvog putovanja, definitivno najlepši utisak je ostavio Kjoto. Zen bašta kod zlatnog paviljona i ceremonija ispijanja čaja. To je lepota koju treba uživo videti i iskusiti. Tog dana je padala kiša, ceo dan, ali nije mogla pokvariti taj doživljaj. Prvo što sam tražio, jeste kišobran, koji još koristim. Najlepši utisak ostavljaju i ljudi. Svakog dana sam se izgubio u Japanu – Tokiju. Uvek sam pitao nekoga u blizini za savet i sporazumeli smo se rukama, nogama sve dok nisam mogao uveriti Japanca da sam shvatio šta je rekao. Jednom sam se izgubio na stanici, nije nigde nikoga bilo (što je čudno za Japan), ali sam našao jednog čoveka koji je menjao kese za smeće. Taj čovek je zaustavio svoj posao, otišao do kolege da mu kaže da ga zameni na kratko i pomogao mi je da nađem pravi put!

Koje si gradove i mesta posetio?

Ovo je sa oba putovanja: Tokio, Osaka, Kjoto, Nara, Kamakura, Awaji ostrvo, Nikko, 

Mesta: Osaka dvorac, Nara park, veliki Buda i zen bašta Kamakure, Imperijalna palata i druge.

Razlika između agencije i samostalnog organizovanja?

Pre nego što smo išli na put, otkazan nam je fakultativni izlet za Hirošimu. Brzo sam odlučio da ću tog dana ići na Fušimi Inari (planina sa 10.000 tori kapija). Na putu za Japan smo saznali da će nas vodič taj dan voditi na isto mesto. Odlučio sam se da ne idem sa grupom jer je bilo blizu a i svakako sam planirao tamo da idem. Proveo sam 4 sata i imao planinu samu za sebe, bilo je fenomenalno iskustvo. Kada sam se vratio nazad, čuo sam od grupe da su bili tamo samo sat vremena i da nisu mogli lepo da se slikaju zbog mnogo turista (većina turista ostaje do nekih 200m od ulaza, dalje je skoro prazno). Za to su platili 30 evra i više za troškove prevoza. Dok sam ja obišao celu planinu i uživao u tom mestu, ali moram da priznam da sam se pomalo i umorio 🙂

Koje je najzanimljivije mesto koje si obišao?

Ostrvo Avađi, naravno! Bili smo u Kjotu poslednji dan i vodič je trebalo da nas vodi do Zlatnog paviljona. Hteo sam da odem tamo, s obzirom na najbolji utisak sa mog prvog putovanja, ali mi nešto nije dalo mira. To je bila moja ljubav prema Animeu, preciznije prema animiranom serijalu Naruto. Anime Naruto je bio moja vozna karta za anime multiverzum. Sve vreme na putovanju sam gledao u mapu i video da me deli 100km od ”Naruto x Boruto park Nijigen no mori” zamišljao kako bi bilo bolje da smo u Osaki umesto u Kjotu, pa mi je 100km bilo daleko. Noć pred zadnji dan u Kjotu presečem da odem do Naruto parka, jer kada odem u Tokio, neću moći da idem. Ipak je 100km manje od 13.505km (barem tako kažu Google mape da ima od kuće), prosta matematika 🙂

Tamo sam bio 2 sata, ali wow! Misije koje sam radio tamo i koliko sam se trudio da “spasem” Naruta, je nezamenjivo. Nisam mogao doneti bolju odluku. Vredelo je. Ima tamo više tematskih parkova, ali za to nisam imao vremena, uradio sam šta sam hteo. To je bilo najdalje što sam bio od grupe.

Drugo najbolje mesto koje sam posetio je bila Nara. Mesto kojim jelenovi i srne žive sa meštanima. To mesto ima neku posebnu čar u sebi, mesto gde ljudi i divlje životinje žive zajedno u harmoniji (mada nije postojala osoba iz grupe koju nisu ugrizli xD). Svugde postoje neki hramovi, lepo ih je za videti, na kraju svi izgledaju slično. U Nari se nalazi najstariji hram sagrađen od drveta.

Kojih top pet mesta u Japanu bi preporučio budućim putnicima da posete?

Tokijo

Obavezno… Ne treba nikakva preporuka šta obići u Tokiju. Yamanote linija metroa kruži u glavne centre Tokija. U bilo kom smeru da se uputite, naići ćete na nešto interesantno, zanimljivo, čudno, senzacionalno, smešno, časno… Ono što je mene vuklo jesu sledeće stvari: 

Shibuya crossing – ima svašta da se vidi u okolini, ima zanimljivosti za ceo dan u krugu od 200-300m, dalje nisam ni išao.

Government building – u toj zgradi se besplatno možete popeti na 50-ti sprat i imate divan pogled na Tokio. Posle toga možete sesti ispred zgrade i uživati u projekciji vizualnih efekata koje su napravili veliki umetnici Japana.

Muzej – hteo sam otići u neki naučni muzej (science museum sam ukucao na mapama), ali sam dospeo u interaktivni muzej za prevenciju od katastrofalnih događaja (vulkanske erupcije, zemljotresi, cunami…). To je bio slobodan dan i nazvao sam ga “Lutanje po Tokiju”.

Akihabara – svako ko želi da kupi neki deo tehnike, treba da ode u Yodabashi-Akiba zgradu ili Bic Camera. Pored toga ima svašta da se obiđe ako gledate anime i želite da kupite neki suvenir, ali pazite, želećete da kupite SVE.

Kjoto

Nishiki market je veliko mesto, sa velikom količinom ulične hrane i svega drugog. Moj cilj je bio da nađem JINS prodavnicu optičke radnje i da kupim naočare. One su gotove za oko 30min ukoliko imaju staklo. Prvo izabereš naočare, tamo ima neko ogledalo sa veštačkom inteligencijom koje ti govori kako ti stoje. Nakon toga ima besplatna provera vida, nakon što odrede dioptriju i izaberu stakla, kažu ti da se vratiš za 30-45min. Tako ih reklamiraju i stvarno je tako, jedino što se razlikuje je to što moraš izabrati naočare koje odgovaraju veličini stakala (morao sam da zamenim 3-4 okvira) i ako želiš dodatnu neku zaštitu, treba da čekaš nedelju dana (za šta nisam imao vremena). Ovako na sebi imaju samo zaštitu od plavog svetla. Dok sam čekao da se izrade naočare, otišao sam na obuku za samuraje i ninđe.

Osaka

Zamak Osaka je pretvoren u muzej, lepo mesto za jednodnevni izlet – obuzdajte se od kupovine oružija da ne bi imali problema na aerodromu (upozorenje od vodiča). Preporučio bih vam da sami odete, jer sam išao dva puta sa grupom i oba puta je zbrzano, a veoma je i lep pogled i lepo je mesto gde možete provesti vreme u laganom razgledanju i šetnji.

Niko

Tamo se nalazi grobnica Šoguna (moguće da grešim). Divno mesto, prvi put kada sam išao, bilo je proleće i išli smo vozom. Popeli se na bus, otišli do grobnice i ko je hteo, mogao je peške da se vrati do stanice. Malo je mesto, ide se nizbrdno, naravno da sam išao peške. Lepo i mirno mesto. Ne bih se bunio ni da smo drugi put išli tako. Međutim, drugi put sam išao autobusom na jesen. ČAROBNO. Na jesen sam išao jer sam čuo da je Japan prelep u crveno-žutim bojama. Međutim, ove jeseni je sve bilo zeleno, dok nismo otišli u Niko, među planine (ili možda brda).

Gradić Kamakura

Lepo mesto, tu se nalazi veliki buda Daibucu. Na ovom mestu sam dobio svoju zen avanturu na drugom putovanju (jer sam otišao na ostrvo Avađi kada je grupa išla do Zlatnog paviljona). Kamakura takođe ima svoju zen baštu, koja je kao iz bajke, ima i čajdžinicu (valjda se tako naziva), sa koje se dobija pogled na šumu bambusa uz ispijanje mače.

Stekao sam prijateljstvo u Japanu

U Japanu sam ostvario i prijateljstvo pa bih želeo da preporučim da zapratite blog koji je meni pomogao u organizaciji putovanja. Od srca vam preporučujem da na Facebooku zapratite divnu ženu, Senadu, (Senada Seka Garić). Svake noći na putovanju, traži tekst sa opisom mesta koje je posetila i podeli ga uz slike. Stvarno mi je bila ČAST upoznati osobu poput nje!

Kako se spakovati i šta je najneophodnije za put i boravak u Japanu?

Keš. Iako je Japan jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja, većina transakcija je moguće izvesti samo kešom. Pre putovanja za Japan, javite se vašoj banci ili menjačnici da vam pripreme 20.000 jena kako biste imali dovoljno para da se snađete za prvih par dana.

Krema za borbu protiv štetnih svojstava sunčevih zraka (UV zaštita). Imaćete u hotelima, ali ako ste osetljivi na neke kreme, bolje da nosite neku na koju ste navikli. U Japanu se cele godine ljudi mažu kako bi se zaštitili od sunca, tako preporučuju i turistima dok borave u njihovoj zemlji.

Na jesen, vreme je čudno. Jedan minut vruće, drugi minut hladno, treći minut taman, pa tako u krug… Tako mogu da opišem, prehladio sam se odmah prvi dan, samo kijavica i zapušen nos, bez bola u grlu i kašlja. Ne sećam se da je tako bilo na proleće. – Nikako nemojte putovati u Japan na leto, jedino ako baš nemate izbora, onda je sve dopušteno. Japan je ostrvska zemlja, vlažnost vazduha je veoma visoka, još kada sunce prži, bićete mokri ceo dan. Leto izbegavajte, sa velikim uzvičnikom xD

Klima je slična kao i kod nas. Ako idete u Nikko, onda treba jakna, inače je dovoljan duks.

Proverite sa agencijom koliko kofera možete nositi – na put za Japan u jesen sam mogao poneti dva velika kofera, jedan mali i ranac. Kada sam išao po prvi put na put Japan u proleće, onda sam mogao poneti jedan veliki, jedan mali i ranac.

Saveti za boravak u Japanu

Pranje veša. Imaćete vešeraj u hotelu, koji radi na principu automata, ubacite pare i on vam opere i osuši veš. U hotelu u kojem sam boravio nije imao dobro sušenje veša, tri puta sam uplaćivao sušenje, i dalje mi je celu noć i sledeći dan veš bio mokar. U blizini je bio jedan komercijalni vešeraj, sa industrijskim mašinama za pranje i sušenje veša. Veoma brzo, za manje od sat vremena, mašina opere i osuši veš. Nema potrebe za daljim sušenjem.

Probiotik. Koristio sam par dana pred Japan, u Japanu ne. Umesto toga, svako jutro sam pio Mukumi.

Nešto što je mene iznenadilo jeste sendvič sa jajima iz 7/11 (japanskih popularnih lanaca supermarketa kojih ima na svakom ćošku). To je nešto fenomenalno, ne može da se opiše rečima, to morate da probate. Ako zamislite, ništa posebno, ali to je sasvim neobično ukusan sendvič, koji samo u Japanu ima takav ukus. Nije skup, dajte mu šansu.

Jedna japanska reč sa oba putovanja u Japan

Iz prvog putovanja, reč “kai” mi je najviše ostala u sećanju. Kai je brojač za spratove. Dok su kod nas skoro sve prodavnice na prizemlju, u Japanu, posebno u Tokiju, normalno je da se prodavnice nalaze u celoj zgradi, po 7-8 spratova. Svaki lift će pomenuti reč “kai”.

Iz drugog putovanja, reč “mamonaku” je ostala u sećanju. Prilikom pristizanja na stanicu, na razglasu se čuje reč “mamonaku” što se prevodi kao “uskoro”. Koristi se u javnom prevozu (vozu i autobusu) u rečenici “uskoro (mamonaku) stižemo na ______ stanicu”.

Hrana u Japanu

Takoyaki – je veoma popularna i Japanci je vole. To su neki gomboci sa hobotnicom koje ili voliš ili ne. Meni se nije svidelo, a znao sam da postoji hrana koja se zove Taiyaki ali nisam znao ni šta je, ni kako izgleda… Na jednom izletu, par dana posle mog iskustva sa Takoyaki-jem, opet sam ga kupio, ne znajući da je to isto što sam jeo i pre par dana… Nakon toga sam pogledao šta je Taiyaki i video da je to kao neki vafl u obliku ribe i punjen sa nečim slatkim (sladoled, čokolada…).

Takoyaki – ne

Taiyaki – da

Moći (Mochi) – Moći je moći, japanski desert punjen bilo čime što vam padne na pamet, od hrane. Jedna od prvih stvari koju nam je rekao vodič, na mom drugom putu u Japanu, je: Sva hrana je dobra, samo nikako nemojte kupovati slatkiše u Japanu. Došlo mi je da ga streljam xD. Naime, kada je bio u Japanu, kupio je Moći sa pasuljem i kaže da niko u njegovoj porodici nije hteo da jede. Biće stvari koje vam se neće sviđati, ali to ne znači da ne znaju da prave slatkiše. Znaju i to fenomenalne…

Ramen – Odličan! Slučajno sam jeo Ramen sa školjkama, jer se hrana naručivala na automatu, a bilo je dostupno samo par stvari, jer je bilo blizu kraja radnog vremena. Oduševio sam se! Tako bogat ukus, to je nešto fenomenalno. Bilo koji ramen da jedete, nećete pogrešiti.

Gyoze – Najbolje gyoze sam jeo u Subotici, ali su one prilagođene domaćoj kuhinji i dosta su skuplje nego u Japanu. Gyoze se mogu naći posvuda u Japanu, u restoranima. To su knedle sa mesom i povrćem, nisam još jeo loše. Svakako preporuka za njih.

Japanske palačinke – Odlične, ni manje ni više. Kao da jedete oblake. Ne mogu se naći nasumično, morate ih tražiti, obično se nalaze na nekom spratu.

Omurice – dobro je, vredi probati, po mom mišljenju nije nešto što zaslužuje popularnost kakvu dobija. Puno pirinča. 

Sushi – jednostavno je stvoren za uživanje. Naravno, ako je svež. 

Pizza – Pice su dovoljan razlog da posetite Japan. Jeo sam par puta i stvarno nemam nikakvu zamerku. Hteo sam i da odem u restoran gde se prodaje najbolja pica na svetu (košta oko 100€), ali nisam imao vremena za to, pa sam svratio u neku lokalnu piceriju i otišao zadovoljan.

7-11 – Sendvič sa jajima – piše na njemu “egg salad”. Svi drugi sendviči su 6/10, dok je ovaj 10/10. Toliko sočno, mekano, nema tvrdo povrće da sprečava da zalogaj samo klizi kroz hleb. Povoljan je, morate da probate, nema boljeg.

Saveti za trošenje u Japanu

Nisam mnogo obraćao pažnju na cene i na to da štedim novac. Za put od 13 dana sam potrošio džeparac od 800 EUR. Moglo je to da bude i 300 EUR, ali ne ide se svaki dan u Japan.

Ono gde se može uštedeti najviše jeste ako povedete još nekoga sa sobom. Za oba putovanja sam izgubio 700 EUR samo zato što sam solo putnik, a agencije ne spajaju ljude na tako daleke destinacije…

Japanci sada dobro barataju sa engleskim jezikom. Kada odete u Tokio, ako putujete sa grupom, slobodno uzmite dan za sebe da ga istražite samostalno peške. Metro zna da sakrije dobar deo Japana, jer ljudi ne šetaju daleko od stanice. Slobodno pitajte zaposlene Japance za pravac.

Japanci u Tokiju su takvi da će vas potpuno ignorisati na ulici, jer ih nije briga šta radite. Delovaće hladno i nezainteresovano, ali kada krenete da pričate sa njima, osetićete njihovu toplotu. Mnogo ljudi u grupi je imalo neku komunikaciju sa Japancima i svi su imali prijatno iskustvo.

Svi oni dani koji za fakultativni izlet imaju razgledanje Tokija, ne uplaćujte… To će biti dani jurnjave i nećete imati vremena da uživate u trenutku. Kada sam sa grupom stigao na neko mesto, obično sam se odmah ili nakon kratkog vremena odvojio od grupe i samo pitao kada se vraćamo. Naravno, o svemu je bio obavešten vodič i znao je da ne mora brinuti za mene.

Par reči za kraj

Moram da pohvalim Mariju koja se pojavila slučajno dok sam surfovao instagramom, par dana nakon što sam uplatio avans za put. Marija je uvela japanski jezik i kulturu u moj život, bila i ostala velika podrška tokom i nakon trajanja kursa! Hvala! 

Bojanova iskustva jasno pokazuju kako znanje jezika i kulture može transformisati turističko putovanje u autentično iskustvo. Kroz časove japanskog jezika u Tagai školi, naši polaznici ne stiču samo jezičke veštine, već i duboko razumevanje japanskog načina života koje im omogućava da se lakše snađu i maksimalno iskoriste svoje vreme u ovoj jedinstvenoj zemlji.