Kurs japanskog jezika

“Prozor u japanski” je previše skroman naziv. Za 4 meseca, ovaj kurs, mi je otvorio vrata a ne prozor! Posle 4 meseca mogu da kažem da baratam katakanom i hitaganom (dva osnovna pisma u japanskom) sto je delovalo kao preveliki zalogaj kada sam ih prvi put video. Pored odlične zabave i poprilično jake osnove japanskog jezika dobio sam i pregršt zanimljivih informacija o Japanu, kulturi i običajima! Od 1 do 10, ovaj kurs je 12!

Japanski jezik je zaista fascinantan, jedinstven, jezik konteksta i lakše se govori nego što se piše obzirom na to da se sastoji iz tri pisma koja se kombinuju gde je tačno određeno šta se kojim pismom piše.

Na internetu postoje mnogi sajtovi, audio-video kursevi, japansko-engleske lekcije za početnike… U tom moru informacija koje nam se nude, samostalno učenje može da bude teško.

Potreban nam je dobar plan, velika disciplina kao i dovoljno vremena. Upravo takav putokaz smo dobijali na svakom času, kroz zabavu i dinamična vežbanja koja su nam odškrinula prozor u čaroban svet slova i znakova.

Kurs je intenzivan i poučan, ali nije naporan. Upoznala sam sjajne ljude sa raznim interesovanjima. Profesorka Marija je strpljiva i prijatna, objašnjava na pristupačan način i kroz lekcije o jeziku provlači i Japansku kulturu. Puno sam naučila i kurs me je podstakao da se i posle njega dalje interesujem za japanski jezik.

Anime sam počela da gledam iz zabave, kasnije je ta zabava prešla u ljubav prema japanskom jeziku i kulturi. Dokaz te ljubavi je upisivanje kursa i neopisiva želja za novo poglavlje života u Japanu. Učenje japanskog jezika za mene predstavlja neprikosnoven izazov i zabavu, što kurs i pruža. Mislim da je dovoljno reći, da se ne može opisati količina ponosa i zadovoljstva koju čovek oseti kada može da pročita i razume tekst napisan hiraganom i katakanom. Još je bolje što sreću može podeliti sa drugima.

Smatram da neko ko voli svoj posao, ne može biti loš u tome. A profesorka je takvog kalibra, sa izuzetno velikim strpljenjem. Neko ko je velika podrška svojim polaznicima i koja verovatno više veruje u nas, nego što mi verujemo sami u sebe. Njeno “bravo” i “svaka čast”  samo su još veći podstrek za napredovanje. Nakon svakog završenog časa korak sam bliže cilju.

Treba preći još veliki broj stepenica, ali ću se na kraj stepeništa ponosno popeti.

Ukoliko imate bilo kakav dodir sa Japanom morate malo (a to je mnogo) da znate kako da dešifrujete to što piše, to što bi vam oni želeli da kažu, da vas usmere i upozore.  Kažu da je nemoguće da se izgubite u Tokiju, jer svuda postoje znakovi… međutim za one koji ne znaju te njihove šifre i crtice malo vajde od tih znakova.

Međutim kad provirite kroz Marijin prozor počinju da vam se ukazuju konture potpuno novog sveta. Osećaj kada savladate hiraganu i katakanu je kao da na nekoj crno beloj fotografiji povećavate saturaciju bojom. Da se ne lažemo, fotografija je i dalje sivkasta, ali prepoznajete makar koje je godišnje doba- mali korak za čovečanstvo, ali veliki za čoveka. Ogroman za čoveka!

Najbolje od svega je što sad posle prvog kursa znam nešto, i posle svakog narednog časa plus još nešto, prvo virimo kroz prozor, pa otvaramo vrata i moj cilj je tu. A moj cilj je da sa svekrvom koja priča samo japanski sednem “oči u oči”- znate ono: “ona meni… a ja njoj.. Žiška živa!”

Konnichiva! Hajimemashite! Za mnoge zaljubljenike u japansku kulturu, kao i radoznalce koji bi želeli da počnu da uče japanski jezik, obično se izazov pojavi na samom početku – kako da naučim da pišem? I to ne jedno – nego tri pisma! Koliko vremena mi treba da naučim? Da li je to moguće naučiti japanski jezik? Kursevi profesorke Marije daju jasan odgovor – da, jeste! Korak po korak, uz optimalan tempo nastave i vrlo motivisane grupe, naučili smo da katakana i hiragana nisu bauk. Nakon nekoliko meseci, već smo umeli da prepoznamo i koristimo preko šezdeset novih znakova. Uz to, postepeno smo učili reči i izraze koje možemo koristiti u svakodnevnoj komunikaciji. Naravno, profesorka Marija je časove dodatno bogatila raznovrsnim vežbama slušanja, zanimljivim pričama o istoriji i kulturi i na svako naše pitanje ili nedoumicu strpljivo odgovarala. U japanskom maniru da nema uspeha bez strpljivog rada, redovno dobijamo i domaće zadatke. Oni ne zahtevaju previše vremena, pa se učenje tog zanimljivog jezika neosetno pretvara u hobi. A za one koji bi dodatno želeli da uče, postoji mogućnost učenja kanđija i pripreme za zvanični test poznavanja japanskog jezika. Ganbatte!

Od Digimona sredinom ‘90. japanski je bio samo san za mene i uvek je delovao nesavladivo. Ali kako sam opet krenula da se više interesujem za japansku muziku i filmove, rešila sam da je vreme da krenem sa učenjem jezika.

Posle 4 meseca kursa uz pomoć divne Marije i izuzetno motivisanog i pozitivnog tima naučila sam kompletnu hiraganu i katakanu i osnove gramatike.

Ali kurs je bio mnogo više od toga. Sreda veče je uvek bilo vreme kojem sam se radovala i provodila ga kvalitetno. U početku je bilo dosta konfuzije, ali veoma brzo stvari počinju da se razjašnjavaju, i uz samostalnu vežbu kod kuće koja postaje sve zanimljivija što više učite, ovaj kurs je i više od početnog nivoa.

Marija je neverovatno strpljiv profesor i uvek spremna da stvari ponovi dok svi ne potvrdimo da nam je jasno. Odličan je predavač i divna osoba za saradnju. Posle kursa nećete znati samo 2 pisma, već ćete znati da se predstavite, brojite, pitate za broj telefona, godine i još mnogo toga.