Prvo putovanje u Japan može biti preokret u životu, ali i izazov bez dobre pripreme. U ovom članku delimo iskustva i savete za putovanje u Japan naše učenice Milice Graovac, koja je u oktobru 2024. provela deset dana istražujući Tokio, Osaku, Kjoto, Naru, Hirošimu, Niko i Kamakuru. Saznajte kako da se pripremite za vaš prvi put u Japanu, šta posetiti, koliko novca poneti i kako izbeći najčešće greške turista.
Ko je Milica Graovac i zašto voli Japan?
Ja sam Milica, dolazim iz Vojvodine i već duže vreme učim japanski jezik. U slobodno vreme bavim se kosplejom (eng. cosplay). Ako neko ne zna, kosplej je prerušavanje u omiljene likove iz animea, mange i video igara. Takođe volim da čitam japansku književnost, koja je dodatno pojačala moju ljubav i interesovanje za Japan i japansku kulturu. Omiljena knjiga mi je roman Prodavačica savremene japanske spisateljice Sajake Murate. Knjiga mi se jako dopala jer se povezujem sa situacijama koje opisuje, posebno sa odnosima među ljudima. Pored nje, neki od pisaca koje bih pomenula su Jukio Mišima i Haruki Murakami.
Zašto si želela da putuješ u Japan?
Dugo sam želela da posetim Japan, neku daleku destinaciju. Moj stric zna koliko volim Japan i japansku kulturu, pa smo rešili da odemo i ispunimo moju dugogodišnju želju. Posle dužeg razmišljanja odlučili smo da putujemo u oktobru 2024. preko agencije.
Prvi utisci po dolasku u Japan
Sleteli smo u Osaku na aerodrom Kansai nakon četrnaestočasovnog leta iz Beograda preko Dohe. Ovo je bio moj prvi dug let, pa sam nekoliko dana unapred bila pomalo nervozna kako će izgledati putovanje. Međutim, sve je prošlo kako treba. Do Dohe nam je vreme brzo prošlo — ukupno četiri sata. Na aerodromu u Dohi smo čekali oko osam sati; aerodrom je veliki i imali smo vremena da obiđemo razne prodavnice.
U avionu prema Osaki bilo je puno Japanaca — pored mene su sedeli momak i devojka koji su deset sati igrali sudoku. Malo sam spavala, jela i gledala Frozen da mi vreme prođe brže. Kada smo sleteli, prošli smo detaljnu pasošku kontrolu — Japanci primenjuju rigoroznu kontrolu prilikom ulaska u zemlju.
Bila sam umorna, ali veoma euforična. Posle kontrole upoznali smo vodiča koji nam je dao savete gde da zamenimo novac i kupimo SIM kartice za telefon. Mi smo imali roaming paket koji smo unapred uplatili, a evre smo zamenili na aerodromu. Nakon toga ušli smo u metro koji nas je odveo do Osake i hotela. 
Smestili smo se u hotel The One Shin-Imamiya u kvartu Nišinari u Osaki. Nakon pola sata odmora, prošetali smo do Dotonborija, dela grada poznatog po izlascima, raznovrsnoj hrani i ogromnim 3D reklamama. Prvo što sam probala bilo je jelo takojaki — pržene kuglice od testa sa komadićima hobotnice, u sosu od soje i majonezu — specijalitet koji se jede vruć. Osaka je veoma živ i brz grad — bila sam preplavljena emocijama, svi smo bili umorni i samo smo uživali u hrani pre nego što smo otišli na spavanje.
Obilazak Nare — drevne prestonice Japana
U Nari smo posetili hram Todaiđi — ogromnu drvenu građevinu i jednu od najvećih takve vrste na svetu. Unutar hrama nalazi se ogromna statua Bude, a pored nje su i razni zabavni sadržaji. Jedan od njih je rupa u drvetu za koju se kaže da je približne veličine Budinog nosa — ako se provučete kroz nju, veruje se da će vas pratiti sreća.
Takođe u Nari hranjenje i maženje sa jelenima je neizbežna turistička atrakcija. Iskustvo sa jelenima je svima različito, mi smo bili oko jedanaest prepodne, hranili smo ih posebnim krekerima koji se tamo kupe, vole da grickaju i navaljuju da im se daju ti krekeri. Ima ih baš dosta i šetaju se svuda. Saobraćaj normalno funkcioniše i svi paze na njih. Postoji verovanje u šintoizmu da je jelen sveta životinja.
U Nari sam kupila predivne suvenire. Kupila sam svesku za sakupljanje pečeta sa destinacija, možete u svakom hramu da je kupite i da sa svake destinacije za uspomenu sebi stavite pečat, ti pečati se nalaze na stanicama, pečati su jako raskošni i prelepa su uspomena. Takođe možete da gravirate svoj novčić sa simbolima Nare.
Šta me je najviše oduševilo u Japanu
Japanci i njihova kultura ophođenja i lepog ponašanja prema turistima, japanska hrana, procedure na aerodromima koje su izuzetno temeljne, čiste ulice i poštovanje pravila ponašanja koja se razlikuju od ostalih zemalja kao i preciznost vozova i metro linija.
Šinkansen – iskustvo vožnje brzim vozom u Japanu
Vozovi koji dolaze tačno na vreme i nezaboravna vožnja brzim vozom šinkansenom. Vožnja šinkansenom je bila vrlo prijatna i udobna, kada ste unutar i mirno sedite uopšte niste svesni o tome kojom brzinom se zapravo krećete. Prijatna muzika u vozu umiruje i prija, pa imate utisak da se osećate bezbedno. Sviđa mi se što su hrana i piće dozvoljeni samo šinkansenu dok u običnim vozovima to nije slučaj. Kada smo prolazili pored planine Fuđi zamolila sam starije ljude Japance da mojim telefonom fotografišu pejzaž sa planinom Fuđi jer se sa njihove strane bolje vidi i rado su prihvatili moju molbu uradili sa osmehom na licu.
Susreti sa ljudima i svakodnevni život u Japanu
Prijatno sam iznenađena starijom populacijom u Japanu, to su obično stariji ljudi koji su usamljeni i treba im društvo. Volela bih nekada ponovo da odem i sprijateljim se sa njima. Verujem da bi sa njima bilo vrlo interesantnih tema za razgovor. Misleći da će Japan u oktobru biti potpuno narandžast od jesenjeg lišća i pejzaža, bila sam potpuno razočarala jer nije bilo tako. Jesenji pejzaži su bili samo Niku i Kamakuri. To su manji ali simpatični gradovi sa prelepom prirodom koja oduzima dah.
Niko – priroda, hramovi i lokalna hrana
Kada stignete u Niko ostatak puta do hrama se vozite malim autobusom. Ima više hramova i mnogo stepenica, a na ulasku u hram imate malu prodavnicu suvenira, gde možete probati neobični crni moći sa aktivnim ugljem. Takodje kada stignete imate jedan veliki crveni most, preko kojeg prelazite i idete u obilazak hramova i grobnicu Toguve Iejasua. Penjala sam se 210 stepenica da bih videla hram i gledala i slušala ceremoniju “kako zmaj plače.” A tu je i prelepa zen bašta sa šaranima koi kada se vraćate i silazite dole. U gradu ima i lepih restorana gde možete pojesti ukusan ramen i ostala kuvana jela, što će vas brzo okrepiti i dati vam energiju za dalji obilazak. Kada dođete do određenog dela pre nego što krenete da se penjete prema hramu, imate automat sa pićima i sladoledima i mesto za kišobrane. Divan grad ako volite manja mesta ili želite da vidite više prirode i malo se sklonite od prevelike gradske buke.
Kamakura i veliki Buda – Daibucu
Vozili smo se busem do velikog Bude. Kamakura je miran i simpatičan gradić. Veliki Buda (Daibucu) je najpoznatija atrakcija u Kamakuri. U samu statuu možete i da uđete, uskim stepenicama, dok se ljudi mimoilaze. Nakon toga smo otišli do male obližnje prodavnice kako bismo kupili suvenire — izbor magneta je zaista veliki.
Posle toga smo se uputili ka gradu. U Kamakuri sam jela glazirane jagode na štapiću i bila u šiba kafeu, kafiću sa šiba-inu psima. Nakon toga smo otišli da bacimo pogled na Tihi okean (Pacifik). To je nešto što zaista morate da vidite. Šetnja do obale, izlazak iz grada i hodanje po pesku bili su mi jedan od najlepših trenutaka na putovanju.
Kjoto – hramovi, Gion i ceremonija čaja
Kjoto je grad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Vozili smo se autobusom do Zlatnog paviljona (Kinkakuđi). Po dolasku smo kupili ulaznice za razgledanje, čekali u redu, a zatim jedan po jedan ulazili u veliku zen-baštu. Ceo kompleks doživela sam kao jednu veliku zen-oazu. To je fenomenalno mesto za opuštanje, laganu šetnju i uživanje u prirodi. Postoji i mesto gde možete stati, baciti novčić i pomoliti se.
Nakon obilaska Zlatnog paviljona, otišli smo na mesto gde se ispija maća čaj. Ulaznica za ovu ceremoniju se dodatno naplaćuje. Pre nego što uđete, prolazi se kroz tradicionalni ritual pranja ruku na drvenoj česmi, a zatim se izuvate i ulazite unutra. Zaposleni su nam potom doneli maća čaj i parče kolača od crvenog pasulja, koji se tradicionalno jede uz čaj. Uživali smo u autentičnim ukusima u prelepoj bašti — jednom od najpoznatijih mesta te vrste na svetu. Topla preporuka za pravi japanski doživljaj.
Obišli smo i Gion, tradicionalni deo Kjota u kome žive gejše. Osećaj je prelep i sve deluje posebno jer je arhitektura očuvana u starom stilu. Ako vidite maiko ili gejšu, nemojte im prilaziti niti ih uznemiravati, jer se to smatra nepristojnim. Mi smo videli dve maiko u taksiju i jednu u dvorištu, ali samo na trenutak — čim je primetila turiste, brzo se povukla.
Takođe smo prošli čuvenom uskom uličicom kako bismo videli pagodu Jasaka, gde smo napravili prelepe fotografije.
Fušimi Inari
Fušimi Inari je prelep šintoistički hram, podignut u čast boginje Inari, koja se najčešće prikazuje u obliku lisice i u ustima nosi klas pirinča, jer je zaštitnica useva i biznisa. Ovo mesto je poznato po desetinama hiljada torii kapija, koje čine jednu od najfotografisanijih lokacija u Japanu. Unutar kompleksa nalazi se i više manjih hramova, povezanih stazama koje vode kroz šumu.
Od hrane tamo možete probati wagyu (japansku govedinu), kao i razne morske specijalitete koji se pripremaju na licu mesta, što dodatno upotpunjuje doživljaj boravka u ovom svetom prostoru.
Anegdota kod hrama
Dok smo čekali drugara iz grupe da završi obilazak, ispred hrama su se pojavile dve devojke u kimonima. Primetila sam da su bile pomalo zbunjene i da im je možda potrebna pomoć. Verujem da nisu očekivale da će neko započeti razgovor sa njima na japanskom.
Pitala sam ih da li žele da ih uslikam, a one su od uzbuđenja uzviknule i dale mi svoj telefon. Nakon što smo završile, međusobno smo se zahvalile i svako je nastavio svojim putem. Verujem da su one meni, kao i ja njima, na trenutak ulepšale dan.
Tokio – savremeni Japan i gradski ritam
Tokijski metro i ponašanje Japanaca u javnom prevozu su mi ostali u upečatljivom sećanju. Tokijske zgrade i tržni centri kao i zgrada Tokijske Vlade koju sam imala prilike da posetim i bacim pogled na ceo Tokio sa 45. sprata. Pogled je veličanstven, pogotovo noću. Ulaz na ovu destinaciju je besplatan.
Metro u Tokiju i snalaženje u velikom gradu
Atmosfera u celom Tokiju je fenomenalna. Grad je živ i stalno se nešto dešava. Šta god da rade, Japanci to rade sa stilom i savršenom dozom elegancije, koja se prirodno uklapa sa pravilima ponašanja, pa ni u jednom trenutku nemate osećaj neprijatnosti.
Osećala sam se premoćno dok sam obilazila grad i posmatrala ogromne zgrade. Da sam imala više vremena, ušla bih u svaku posebno kako bih je detaljno obišla. Dok sve to gledate na društvenim mrežama deluje impresivno, ali uživo je još mnogo zabavnije i magičnije.
Posebno mi je ostao u sećanju jedan veliki tržni centar, čijeg se imena, nažalost, ne sećam, ali je bio ogroman i potpuno zastakljen. Tamo smo popili odličnu kafu, pojeli kolače i, naravno, probala sam milk-šejk sa jagodama, koji je bio fenomenalan — bukvalno sam ga pila svakog dana. Kao uspomenu, kupila sam i mali parfem sa mirisom sakure.
Moda, arhitektura i svakodnevni život u Tokiju
Veliki utisak na mene ostavila je i japanska svakodnevna moda — od jednostavnih krojeva do ekstravagantnih stilova. Sve mi je bilo zanimljivo za posmatranje. Na primer, možete videti Japanke obučene u svedene, široke krojeve, ali su ti komadi gotovo uvek napravljeni od prirodnih materijala.
Sa druge strane, ulice su pune mladih ljudi, kao i tematskih kafića u kojima devojke obučene u meid uniforme služe hranu i razgovaraju sa gostima kako bi im boravak bio što prijatniji. Žao mi je što nisam videla više kosplejera i maskiranih ljudi dok smo bili u Haradžuku, delu Tokija gde se oni inače okupljaju. Posebno mi je žao što nisam otišla na karaoke — to mi je ostalo kao neostvarena želja.
Korisni saveti za prvo putovanje u Japan
Pre svega, važno je pripremiti se fizički za mnogo pešačenja, ali i psihički — jer kulturni šok je gotovo neizbežan. Što se tiče garderobe, ako u Japan putujete u jesen (kao što sam ja), preporučujem da spakujete raznovrsnu odeću. Jesen ume da bude promenljiva — nekada je vrlo sunčano i podseća na leto, a ponekad ima i kišnih dana.
Obavezno ponesite dodatni jastuk i slušalice za dug let. Sve što vam je potrebno od lične higijene za tu noć stavite u ručni prtljag. Obratite pažnju na ograničenje težine prtljaga, kako ne biste dodatno plaćali. Prazne kofere možete poneti sa sobom ili ih kupiti u Japanu kao dodatni prostor za suvenire — verujte mi, želetećete sve da kupite.
Ne zaboravite punjače za telefone (napon u Japanu je 100 V), kao i adapter za utičnice (Japan power socket). Ponesite i osnovne lekove — protiv mučnine tokom vožnje, temperature ili bolova. Dokumenta i putno osiguranje su obavezni, dok vakcinacija i viza za ulazak u Japan nisu potrebne.
Što se tiče interneta, posebne SIM kartice često nisu neophodne jer Wi-Fi postoji gotovo svuda i funkcioniše besprekorno. Ukoliko želite da obavljate pozive dok ste u Japanu, u Srbiji možete unapred kupiti odgovarajuće roaming pakete.
Kao što sam već pomenula, ukoliko putujete sa agencijom, budite spremni na brz tempo — ture su često veoma zahtevne i podrazumevaju mnogo hodanja. Ako nemate naviku da puno pešačite, u početku može biti naporno, ali se vremenom prilagodite dok ste tamo.
Kako se ponašati u Japanu kao turista
Najveći kulturni šok za mene bio je način ponašanja u javnom prostoru. Japanci u javnom prevozu gotovo nikada ne govore glasno, a u vozovima su jasno istaknuta upozorenja koja podsećaju putnike da budu tihi. Takođe, automobili nisu nužnost — svuda se stiže vozom, i to je najbrži i najefikasniji način kretanja.
Ono što mi je posebno privuklo pažnju jesu spore vožnje, nešto što bi, po mom mišljenju, trebalo uvesti i kod nas. Postoje i posebni vagoni namenjeni isključivo ženama, što dodatno doprinosi osećaju sigurnosti. Kante za đubre gotovo da ne postoje, pa sav otpad nosite sa sobom do povratka u hotel. Pušenje na ulici je zabranjeno i kažnjava se, dok su zone za pušače posebno obeležene, ali ih nema mnogo.
Pravila ponašanja su jasno definisana i na pokretnim stepenicama — negde se stoji sa leve, a negde sa desne strane, u zavisnosti od grada (Tokio i Osaka se razlikuju). Posebno iskustvo su i japanski toaleti — WC šolje koje puštaju muziku, imaju više mlazeva za vodu i automatski se otvaraju i zatvaraju.
Čistoća i pedantnost su svuda prisutni. Japanci ne primaju bakšiš i smatraju ga nepristojnim, pa čak i vidom podmićivanja ako im ga ponudite. Moram priznati da je, uprkos svim pravilima, bilo veoma zabavno i zanimljivo prilagoditi se i poštovati ove norme ponašanja.
Šta bih volela da sam znala pre puta?
Volela bih da sam više pažnje obratila na ceo aranžman sa agencijom — veličinu grupe i način na koji sve funkcioniše. Ako vam je prvi put da putujete na daleke destinacije, vodič može biti od velike pomoći, ali bih svakako preporučila da ovakva putovanja, kada god je moguće, planirate u sopstvenoj režiji. Tako ćete imati više slobodnog vremena da istražujete mesta koja vam se zaista dopadaju i da isprobate ono što vas zanima, poput kafića sa životinjama.
Šta obići u Tokiju i okolini ako imate više slobode
Ako imate osnovno znanje japanskog jezika, iskoristite ga što više dok ste tamo — Japanci vole da čuju da se trudite i rado pomažu, posebno ako se slučajno izgubite. Preporučila bih posetu TeamLab muzeju iluzija, Ueno zoološkom vrtu, Tokyo Skytree-u, kao i obilazak velikih tržnih centara.
Tokom putovanja naučila sam kako da se pravilno pomolim u šintoističkom hramu, shvatila sam koliko je disciplina važna u japanskom društvu i videla koliko jedna zemlja može biti uređena zajedničkim snagama celog naroda. Japanski princip je jednostavan — svi kao jedan.
Fušimi Inari – iskustvo koje se pamti
Najviše mi se svideo hram Fušimi Inari, posvećen boginji Inari. Već na samom ulazu nalaze se torii kapije i statue lisica, a kako hodate dalje, pred vama se otvara dugačak niz kapija postavljenih jedna iza druge. Ovo je izuzetno fotogenična destinacija i jedno od onih mesta koje ostaje zauvek u sećanju.
Dok ste u Japanu, obavezno iznajmite kimono na nekoliko sati ili čak ceo dan i napravite prelepe uspomene. Duž staze nalaze se mala šintoistička svetilišta i štandovi sa hranom, gde možete probati odličan wagyu ako ste ljubitelj govedine. Kada stignete do kraja, ugledaćete ogromne stepenice kojima se može popeti do vrha hrama. Uspon i silazak laganim hodom traju oko 30 minuta. Ja lično nisam išla do kraja, ali je jedan drug iz grupe jeste i kaže da je bilo prelepo.
Susret sa lokalnim stanovništvom – mali trenutci koji ostaju zauvek
Imala sam veoma lep susret sa dve Japanke baš na samom ulazu u Fušimi Inari. Dok smo čekali vodiča, primetila sam da su pomalo zbunjene. Nosile su svečane bele kimone kakve do tada nisam videla. Prišla sam im i na japanskom pitala da li žele da ih uslikam. Prijatno su se iznenadile, a jedna od njih mi je dala svoj telefon.
Nakon fotografisanja, međusobno smo se zahvalile, razmenile nekoliko reči o tome odakle sam i svaka je nastavila svojim putem. Taj mali trenutak mi je ulepšao ceo dan. Kasnije, kada smo se vratili u Osaku, u hotelu sam porazgovarala sa recepcionarem, koji je takođe bio prijatno iznenađen mojim japanskim izgovorom.
Usput bih dodala i mali savet za Tokio — obavezno posetite Don Quijote prodavnice, gde uz pasoš imate oko 10% povraćaja poreza, a izbor robe je ogroman. Ako tražite prodavnicu odeće sličnu našoj Zari, Uniqlo je odličan izbor — kvalitetni komadi, često proizvedeni u Vijetnamu.
Putovanje sa agencijom – prednosti i mane
Kada je reč o putovanju sa agencijom i vodičem, to je veoma individualna stvar. Iz mog iskustva, rado bih podelila i lepe i one manje lepe trenutke. Stvari kojima sam bila zadovoljna bili su smeštaj, avio-kompanije kojima smo leteli i ukupna dužina boravka u Japanu.
Sa druge strane, nije mi se dopalo to što smo imali vrlo malo slobodnog vremena za samostalno istraživanje onoga što nas zanima. To mi je posebno teško palo. Razumem da je bilo potrebno uklopiti se u raspored, ali smo često žurili kako bismo sve stigli. Dešavalo se i da zakasnimo na mesto okupljanja jer smo se u nekom trenutku izgubili, što je izazvalo paniku.
Ipak, uz Google mape i Google prevodilac, snalaženje je bilo znatno lakše, a Japanci su uvek spremni da pomognu, posebno kada je reč o orijentaciji. Zbog toga smatram da vodič nije uvek neophodan. Važno je biti svestan da su ovakve ture fizički zahtevne, da traže dobru kondiciju i spremnost, kao i da zavisite od grupe — ali i da grupa zavisi od vas.
Japanska hrana – šta probati tokom putovanja
Kada je hrana u pitanju, moje preporuke iz Nare su ostrige sa ostrva Mijađima kod Hirošime. Ako niste ljubitelj takve hrane, moj savet je da ne eksperimentišete previše — moj stomak se, na primer, nije baš najbolje proveo posle ostriga, iako su bile izuzetno ukusne. Ostali morski plodovi, poput hobotnice, meni su se veoma dopali.
Takođe bih izdvojila razne vrste slatkiša i grickalica, kao i čizkejk u Osaki, koji je zaista odličan. Posebno iskustvo je i čajna ceremonija, gde možete probati maća čaj u tradicionalnom japanskom stilu, tokom posete Zlatnom paviljonu (Kinkakuđi) u Kjotu.
Jedan od vodiča nam je preporučio da posetimo malu uličicu u kojoj se nalazi simpatičan kafić — više nalik starinskoj birtiji — koji drži jedna starija gospođa. Drugar iz grupe je predložio da ga pratimo jer je bio siguran da zna pravi put, ali smo tek kasnije shvatili da smo zapravo svratili kod pogrešne osobe, dok se pravi lokal nalazio preko puta.
Ipak, seli smo i naručili piće. Gospođa je bila izuzetno ljubazna i, pored pića, ponudila nam je i neku vrstu dinje. Proveli smo se lepo i opušteno. Nakon dve flaše Kirina, razvezao mi se jezik, pa sam pomalo dosađivala baki razgovorom na japanskom — na opšte oduševljenje svih prisutnih.
Kada budete u poseti Niku, preporučujem da probate ramen tempuru — preukusan obrok. Zanimljivo iskustvo je i pirinčana voda iz automata, koja podseća na našu kiselu vodu, ali je znatno blaža i ima specifičan, blago kiseo ukus pirinča.
Za doručak sam često birala fruit sando iz 7/11, uz mleko od jagode, kao i pocky i onigiri. U Osaki sam prvi put probala čizkejk iz prodavnice 7/11, i od tada sam ga stalno tražila u svim drugim prodavnicama.
Nišiki pijaca u Kjotu je posebno iskustvo. Tamo sam probala krastavac na štapiću — možda zvuči neobično, ali je izuzetno osvežavajuć i ukusan, naročito tokom letnjih dana ili kada ste iscrpljeni od pešačenja. Nišiki pijaca je veoma duga i prostire se duž cele jedne ulice, prepuna raznovrsne hrane, morskih plodova i slatkiša.
Posebno bih izdvojila bebe hobotnice na žaru, koje su bile izuzetno ukusne. To je moja topla preporuka, zajedno sa krastavcem sa Nišiki pijace.
Da li bih se ponovo vratila u Japan?
Japan je ispunio moja očekivanja — i više od toga. To je zemlja bogate istorije, ali i napredne tehnologije. Zato bih mu se rado vratila. Deset dana je, po mom mišljenju, premalo da se Japan zaista istraži. Moj savet je ili da ostanete duže ili da se vratite ponovo kada vam se ukaže prilika.
Nadam se da vam je moja priča bila zanimljiva i korisna. Meni se jedna velika želja ostvarila, a sigurna sam da ću Japan ponovo obići kada za to dođe pravi trenutak. Ako se spremate za put i potrebna vam je dodatna podrška u vidu konkretnih saveta — kako da se bolje organizujete i maksimalno uživate u putovanju — preporučujem da pogledate Tagai vebinar „Kako u Japan“, gde smo otkrili mnogo korisnih informacija koje vam mogu značajno olakšati pripremu za put.
Matane! 🌸
