Kako su animirani filmovi studija Gibli uticali na klince u osnovnoj školi
Ovog novembra u organizaciji Kluba roditelja u OŠ „Laza Kostić“ na Novom Beogradu, svakog četvrtka od 19.00 časova davali su se animirani japanski filmovi čuvenog studija Gibli.
Ideja je bila da se pokrene inicijativa i omogući deci „Bioskop u školi“ pa je ovo bio jedan mali socijalni eksperiment. Profesorima i školi se predlog kluba odmah dopao, pa su nam odmah odobrili korišćenje Svečane sale u kojim su se održavale projekcije. S obzirom da mi je poveren zadatak da odaberem temu koja će se klincima dopasti, a da opet ima edukativni karakter, bespogovorno je izbor pao na animirani film studija Gibli.
Zašto sam izabrala japanske animirane filmove studija Gibli?
Industrija animiranih japanskih filmova nudi ogroman žanrovski izbor, pa sam se prvo posavetovala sa ljudima koji znaju mnogo o animiranim filmovima pre nego što sam donela konačnu odluku. Svi prsti su bili uprti u Studio Gibli koji je zaradio ovakvu reputaciju višedecenijskim pomeranjem granica na svim tehničkim poljima kao i odabirom izuzetnih priča za svoja filmska ostvarenja. Svaki film je remek-delo za sebe i to možete otkriti u bilo kom kutku interneta. O tome koliko je Gibli popularan i u Japanu i u svetu govori i činjenica da nadomak Tokija već postoji i Giblijev muzej.
Kada se govori o Gibliju ne može a da se ne pomene Hajao Mijazaki, reditelj i vodeća zvezda ovog studija i jedno od ključnih imena u industriji japanskih animiranih filmova. Ovaj simpatični dekica uveo je koncept koji iza sebe nosi mnogo dobronamernih ekoloških priča, važnosti saosećanja i širenja svesti o tome koliko je čovek ugrozio ovu planetu i sebe. Ukoliko do sada niste imali prilike da pogledate ni jedan njegov film u sledećem pasusu imate neke predloge.
Filmovi koji su se našli na repertoaru
Posle dužeg razmišljanja izbor se sveo na filmove za koje sam smatrala da će izuzetnom pričom ostviti najveći utisak na decu. Otvaranje malog festivala u školi pripalo je Začaranom gradu. Zatim su sledili četvrtkom Haulov pokretni zamak, a Moj komšija Totoro i Pon’jo (Ponyo) za mlađe osnovce petkom. Kulminacija je po planu trebalo da bude na projekciji animiranog japanskog filma Groblje svitaca, jednoj od najtužnijih ratnih priča svih vremena. Zatvaranje je pripalo Princezi Mononoke.
A klinci?
Klinci su izuzetno dobro prihvatili filmove. Prvo je bilo skroz čudno da se u Svečanoj sali daju „crtaći“, pa smo morali da se bavimo bon-tonom i učimo lepom ponašanju za vreme projekcija. Najveći problem je predstavljala dužina filmova, neki su trajali i preko dva sata.
Oduševljenje na licima dece je raslo kako su se nizale filmske projekcije. Zainteresovani mali ljudi počeli su da prilaze i postavljaju zanimljiva pitanjima o temu. Ozarenih lica izlazili su iz sale i pitali da li će biti još projekcija. Maturanti nas skoro nisu ni konstatovali iako je inicijalna ideja bila da ovaj sadržaj bude namenjen njima. Moram naglasiti da su i mame i neki nastavnici uživali.
Sveopšti zaključak je da bi definitivno trebalo svim osnovcima pružiti priliku da pogledaju ove filmove.
Najzanimljivije je baš ono što je zabranjeno
Groblje svitaca je teška antiratna priča inicijalno napravljena za odrasle. Pošto je publika tog dana prevagnula na učenicima mlađih razreda odlučila sam da ne pustim toliko ozbiljan film i ponovim projekciju filma za decu Pon’jo. Pogrešila sam tj. izazvala sam veliku znatiželju među klincima. „Izvinite, da niste pogrešili film?“, „Zar nije trebalo da bude Groblje svitaca“, „A kad ćemo da gledamo taj film?“, „Znate mi smo četvrti razred i na granici između velikih i malih, pa nas sad ovaj Pon’jo ne interesuje baš toliko“ bili su neki od pitanja i odgovora koja sam dobijala. Odbor je odlučio da zbog preterane znatiželje klinaca ipak pustimo i projekciju ovog filma.
Tako da će večeras u 19.00 sa kokicama koje uvek spreme kod kuće i mama, tatama koji ih dovedu do škole doći da konačno otkriju tajnu o tim umirućim svicima. Nadam se da će im film obeležiti detinjstvo i podstaći ih da budu bolji ljudi.
Misija obavljena! 🙂
